Dekada šezdesetih će u SFRJ ostati upamćena po vremenu onom, rokenrol pionirskom, no, malo je podataka za gradove po unutrašnjosti Srbije (izuzev onih koji se mogu pohvaliti već napisanim lokalnim rock enciklopedijama) i ostalih republika, te se priča o valjevskom VISu Kotrljajuće suze prosto nameće. Iz tog perioda imamo VIS Kotrljajuće suze kao izrazitog predstavnika lokalne scene u ovom gradu. Grupa je formirana 1965. godine, a originalni onaj sastav su činili Aleksej Radovanović bubnjar, Branko Pirgić ritam gitara, Vojislav Djindjić solo gitara i Zlatko Aleksić bas gitara. Nema vokalnog soliste što ide u prilog onoj da su svi sastavi tada krenuli sa instrumentalnom muzikom po ugledu na Šedouze, tipično za grupe ranih i polovine šezdesetih, imamo primere Indexa, Crvenih koralja itd, pa tako dolazimo i do Kotrljajućih suza. VIS je nastao tako što je Aleksej Radovanović bubnjar inicirao formiranje jednog ovakvog sastava primerenog onom vremenu, a, nezvanično je slovio i za menadžera Suza, mada je ulogu bendlidera na sebe preuzeo Vojislav Djindjić solo gitarist. Kao i svugde, članovi grupe su uredno slušali Radio Luksemburg, po sluhu skidali stvari koje su čuli, uvežbavali ih potom…

VIS Kotrljajuće suze sa Zoranom Miščevićem

Valjevski novinar, izvesni Lazić je u zagrebačkom nedeljniku Arena plasirao vest kako je u ovom gradu formiran sastav pod istim nazivom (Arene), preimenovan kasnije u Kotrljajuće suze. Ovaj sastav je nastupio na beogradskoj gitarijadi održanoj na Sajmištu 1967. i na toj su osvojili visoko deseto mesto u konkurenciji čak trideset VISova. Na toj su se predstavili skinutim stvarima Paint It Black /The Rolling Stones, Inside Looking Out /The Animals te I’m Not Like Everybody Else grupe The Kinks. Nakon istorijsog nastupa na beogradskom Sajmištu grupi se priključuje Dušan Dule Stanić i to na poziciju vokalnog soliste, a što je svakako pun pogodak obzirom da su do tada svirali isključivo instrumentale. Kotrljajuće suze su tako sastav iz grupacije najaktivnijih (uz ABV Band) iz druge polovine šezdesetih, sastav koji je umnogome poradio na afirmaciji rokenrola i svih njegovih vrednosti u svome gradu. Vežbali su kod ritam gitariste Branka Pirgića u njegovim kućnim prostorijama i takvim uslovima da bi kasnije prešli u prostorije Ferijalnog saveza. Sa ferijalcima sklapaju dogovor o svirkama u Baškim Vodama 1967. godine, gde upoznaju Nikolu Karaklajića, voditelja popularne radijske emisije Veče uz radio, koja je išla ponedeljkom od 20.00 h pa sve do 22.00 h, na talasima prvog programa pomenute radio stanice, koji im je ponudio punu saradnju te moguće snimanje singl ploče. U svome gradu ostavljaju trajnog traga nezaboravnim nastupima u Domu omladine i na platou ispred, zatim u Domu kulture, Hotelu Grand, na Promaji, potom u Lovačkom domu, Domu JNA, ali i po salama mesnih zajednica i školama. Svoj repetoar su bazirali na skinutim numerama grupa The Who, The Bealtes, The Animals, Donovan, Scott McKenzie, Bob Dylan, Roboti, The Hollies, The Monkees, Bee Gees, The Rokes, Moody Blues itd. Ovaj valjevski VIS je kontinuirano nastupao sve do kraja 1969. godine kada je usledio i definitivan raspad. Gitarista Branko Pirgić i Zlatko Aleksić bas gitarista su preminuli, ostali su penzionisani ili žive i rade u svome gradu.

Izvor: prozaonline; piše: Živko Ivković rok kritičar i publicista

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar!
Ovdje unesite svoje ime