U tom, da se tako izrazim, prizivanju duha starih dobrih vremena vezanih za valjevsku rock scenu, evo i storiije o grupi Dolar. Na ideju o formiranju pomenute, dolaze neprikosnoveni bendlider, vokalni solist, gitarist te autor kompletnog kreativnog opusa ove, Milenko Maksimović, daleko poznatiji kao Maks i Slobodan Milisavljević klavijaturist i to negde avgusta 1979. godine, tako da su onaj originalni sastav pored njih dvojice činili i Sladan Cuker Savić bas gitarist te Slobodan Savić za bubnjevima. Vežbali su u Maksovoj pomoćnoj, dvorišnoj kući, uglavnom na pozajmljenim instrumentima, a skidali su stvari grupa Deep Purple, Uriah Heep, Led Zeppelin, Black Sabbath i domaćeg Atomskog skloništa. Vremenom, članovi grupe dolaze do sopstvene opreme i instrumenata, te tako rasterećeni brige o pojačalima kreću u pisanje prvih autorskih, ili ako hoćete sopstvenih stvari i to već naredne 1980. godine.  Evo samo nekih, iz te, startne faze kao, Nebeski voz, Poslednji put ti pevam, Keopsova piramida itd, uz napomenu da je kompletan autor svih vokalni solist i gitarist grupe Milenko Maks Maksimović.

“Dolar”, Valjevo

U januaru 1980. godine je u valjevskom Domu kulture održana LOKALNA GITARIJADA na kojoj učestvuje nekoliko grupa iz ovog grada. Dolar se tada predstavlja autorskim isključivo opusom, nagoveštavajući već tada, da se na njih mora ozbiljno računati. Grupa potom nastupa po prostorima lokalnih srednjih škola, ali i u Beogradu (Mašinac, Saobraćajni fakultet, Brucošijada na pravnom, Domu omladine) te po gradovima Srbije (Šabac i Užice). Sviraju i kao predgrupa daleko poznatijim imenima sa prostora tadašnje SFRJ u valjevskoj Hali sportova, poput Kerbera, Divljih jagoda i  Riblje čorbe, predstavivši se isključivo setom autorskih stvari (Čarobnjak, Daj mi, Kraljica divljine itd).  Personalne promene nisu zaobišle ni ovu grupu, najviše se kuburilo sa bubnjarima, pa tako Stojan Filipović menja Slobodana Pantića, imamo potom na istoj poziciji Sašu Jevtića, pa onda Zorana Djerića koji se u grupi zadržao ponajviše a nesumnjiv je njegov doprinos u realizaciji prvog i jedinog singla ove grupe. Izvesno vreme, u grupi je za bubnjevima Vladimir Ružičić Kebac, eksplozivni bubnjar, kasnije na istom radnom mestu u sastavu Neverne bebe. I sa bas gitaristima je Dolar, kako to kažu, imao uvek izražen problem, a na toj su se smenjivali Mirko Djajić Djaja (Cefeide itd), Dejan Grozdanović, Boban Matić i Dejan Ivanović.  Godine 1986. su u beogradskom studiju ‘O’ snimili dve numere za budući singl, Kraljica divljine/Daj mi. Kao producent se tada javio Miroslav Cvetković Cvele, bas gitarist grupe Bajaga i instruktori. Obe stvari za taj, prvi singl su snimili Milenko Maksimović Maks vokalni solist i gitarist, Slobodan Milisavljević za klavijaturama, Mirko Djajić Djaja na bas gitari, Zoran Djerić za bubnjevima te Miško Bulatović na solo gitari. Ploča je na tržištu 20.05.1987. godine a pod okriljem Diskografske kuće PGP RTB, u tiražu od hiljadu primeraka.  

                                                          U valjevskom Domu omladine je iste  promovisan ovaj singl, a ploča je predstavljena i nastupom na beogradskom Tašu, u okviru Hita Radija 202. Dolar svira i na ROCK MARATHONu u banjalučkoj Hali sportova, gde je ukupno nastupilo dvadeset i osam sastava. Zauzimaju tada, visoko treće mesto! I na ŠABAČKOJ GITARIJADI su 1989. kada je nastupilo osamnaest grupa. Dolar tada osvaja prvo mesto i nagradu, snimanje albuma za Diskografsku kuću Vojvodina Koncert iz Novog Sada, a do realizacije istog nikada nije došlo iz razloga indolentnosti i neozbiljnsoti pomenute.  kuće.Rastući nacionalizam je tada rezultirao raspadom države u koju smo se svi zaklinjali, te se to, neminovno odrazilo na rad i ne samo ove valjevske grupe, a pauza se, prirodno je nekako nametala, tako da tek 1996. snimaju novi autorski opus sa stvarima Alfa i omega/Put NO 55/Poslednji put/Dan /Kad bi svi ljudi/Daj mi/Vrati se/Epitaf/Uzmi stvar u svoje ruke i poslednja iz opusa Učini nešto. Album je snimljen u studiju CO CO, a izlazi pod okriljem Diskografske kuće Jugoton iz Beograda?? Lično, nepoznanica mi je, otkuda beogradska diskografska kuća pod imenom istim, one, najznačajnije takve na prostorima bivše države pa i danas, zagrebačkim Jugotonom/Croatia Recordsom, te zloupotreba tog, uz doduše izmenjen logo samo, ali je, po  meni,  nedopustivo to poigravanje, i korišćenje imena najeminentnije diskografske kuće ovog dela Evrope! Album su snimili Maks na gitari i kao vokalni solist, Slobodan Milisavljević za klavijturama, Saša Ristić na gitari, Sladan Savić na bas gitari te Goran Popović za bubnjevima. Ono što svakako zavredjuje pažnju, neispustivo je a vezano za grupu Dolar je  podatak da se 1993. godine kao član ove javlja još jedan istaknuti Valjevac, Željko Joksimović kao klavijaturist. Sa njim su u novosadskom studiju ‘M’ snimili numere Alfa i omega te drugu, onu, ‘Kad bi svi ljudi’  kojoj je na Arsenov tekst pridodana još jedna, nova strofa. Nakon 1997. svirke grupe se proredjuju iz razloga nepovoljne društvenopolitičke situacije, te je karijera ovog, potpuno prekinuta, utihnula je. Godine 2019. 22.06. grupa Dolar se vraća, rodjendanskim koncertom u povodu četrdesetogodišnjice od formiranja, a nastup je upriličen ispred valjevskog Doma omladine. Od originalnih članova u sastavu se tada pojavio samo Maks, potpomognut Vladimirom Djokićem Šajom, danas solo gitaristom proslavljene valjevske hardrock grupe InVAzija, te Aleksom za bubnjevima, Sinišom na bas gitari i Igorom za klavijaturama, a na stejdžu su se smenjivali eks članovi ove, njih više od dvadeset. Bendlider grupe Dolar Milenko Maksimović Maks i dalje živi u svome gradu, bavi se privatni biznisom, ostali takodje…..

Izvor: prozaonline; piše: Živko Ivković

                                                                                                                                

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar!
Ovdje unesite svoje ime