Poezija oplemenjuje, uzdiže i vrši važnu, iako nevidljivu, društvenu i obrazovnu funkciju. Kao što implicitno u intervjuu kaže Radenko Bjelanović, reč je jedno od osnovnih obeležja civilizacije. Bez reči, ne samo da ne bi bilo poezije nego čovek ne bi mogao postati ono što je tokom istorije postao. Svoju najuzvišeniju ulogu reč vrši upravo u poeziji. Poezija je najuzvišeniji mogući izraz. Ako smo svesni svega ovoga, onda moramo biti svesni uloge i značaja poezije u svakom društvu, a naročito u relativno siromašnom društvu kao što je srpsko. Kako srpsko društvo, u oblasti kulture, ne može funkcionisati na striktno tržišnim i komercijalnim principima, nameće se dodatna odgovornost državi da iznađe načine kako da pomogne kulturi uopšte, a naročito književnosti da opstane na jedan koliko-toliko dostojanstven način.

U malim zemljama, mnogo više nego u velikim, književnici kao Radenko Bjelanović žrtvuju svoje vreme (i živote na neki način) za nešto uzvišeno od čega nemaju nikakve materijalne koristi. Apsurdno je da takvi ljudi i organizacije kao Udruženje pisaca Kragujevca ne mogu da opstanu i preti im opasnost da izgube prostoriju od samo 11 kvadrata zbog toga što nemaju novca da plate struju i zakup. Mišljenje određenog državnog službenika da pesnici gledaju na svet nerealno i romantičarski jeste cinični odgovor i dokaz nerazumevanja tog istog sveta, kao i muka s kojima se suočavaju pisci.

Najmanje što država može da uradi jeste da omogući funkcionisanje Udruženja pisaca Kragujevca oslobađanjem od plaćanja troškova vezanih za korišćenje prostorije koja im je data na upotrebu. Vrednost društvene funkcije koju besplatno obavlja Udruženje pisaca uveliko prevazilazi vrednost pomenutih troškova koji su simbolični. Udruženje pisaca Kragujevca vrši edukativnu ulogu koju bi, u određenoj formi, morala da vrši država i na taj način oslobađa državu troškova plata za nekoliko državnih službenika i troškova prostorija koje bi ti državni službenici koristili.

Ovakve probleme može relativno lako rešiti gradska uprava ili Skupština grada donošenjem odgovarajućeg podzakonskog akta kojim bi bolje regulisala status Udruženja pisaca Kragujevca kao i status prostorija koje koriste.

Piše: Dejan Stojanović, Beograd