Knjiga “Rezervat biosfere Golija-Studenica, Park prirode Golija“ koju urednički, ali i u grupi autora potpisuju Dejan Zagorac i Dragoljub Šekler i recenzenti Gordana Jančić i Dejan Miletić

zanimljiv je i nadasve uspešan pristup promociji i očuvanju rezervata biosfere „Golija“. Rezervat biosfere obuhvata oko 54 000 hektara od blizu 75 000 hektara površine kojom rukovode šumska gazdinstva Ivanjice i Kraljeva.    

Iako je od 2001. kao prvi rezervat biosfere upisan u Svetsku mrežu u okviru Uneskovog programa pod nazivom „Čovek i biosfera“ (MAB) tek 2020. predstavljen je ovom knjigom sveobuhvatno. Posebnu vrednost knjizi daje dokumentaristički foto pristup i deskriptivni „ton“ svih autora tekstova i fotografija. To je postignuto jer je većina autora u „emotivnoj“ i neraskidivoj povezanosti sa Golijom. Bilo poreklom ili su tu proveli detinjstvo i koji se kada god imaju vremena planini vraćaju. Oni znaju sve tajne planine, uprkos često teško dostupnim i surovim destinacijama i nesebično ih otkrivaju budućim posetiocima. Mnogi vole da dođu jer su prepoznali čari Golije pa koriste svaki trenutak da budu sa gostoljubivim domaćinima i uživali u jedinstvenoj oazi očuvane prirode.

Autori tekstova (ovde ih navodimo po redosledu u knjizi) su: Gordana Jančić, Goran Milašinović,

Dejan Zagorac, Milica Luković, Aleksandar Vasiljević, Svetislav LJ. Marković, Katarina Grujović Brković, Marija Aleksić Čevrljaković, Suzana Novčić, Pavle Pavlović, Dragutin Miljković, Ana Milunović, Borisav Miljković, Boško Veljović, Milojko Milićević.

Svi oni, svako iz svog doživljaja Golije, ukazuju na očuvanje netaknute prirode i valorizaciju turističkih manifestacija sa bogatim privrednim, zabavnim i sportskim sadržajima i kulturnim folklornim dešavanjima. Tu su i okupljanja povodom verskih praznika i rituali koji imaju uporište u dubokoj duhovnoj i etno tradiciji ljudi sa tih prostora. Autorima je poznato da na Goliji znaju da njihovi gosti imaju brojna i različita interesovanja. Znaju i da ih najviše raduje autentičan doživljaj planine. Zato posebnu pažnju ukazuju da se sačva tradicionalna ljubaznost i gostoprimstvo meštana koji su spremni za nova druženja i nova prijteljstva. A sve to i ne bi bilo i ostvarivo bez konzumiranja hrane sa tradicionalnim ukusom, naravno, pršute, steje, kobasice, slanine, hleba i pita od heljde ili integralnog brašna, golijskog sira i mladog sira sa niskim procentom masnoće, pripremljenih potočnih pastrmki, ili jela od mnogobrojnih a ukusnih golijskih gljiva, kupusa spremljenog u zemljanim loncima, začinjenim raznim vrstama suvog mesa, jagnjećeg, jarećeg i prasećeg pečenja na ražnju, i ispod sača, kuvanih jela od povrća kao što su boranija i pasulj, ukusnih, slatkih specijaliteta poput kohova, sutlijaša i kolača.

Foto: Milojko Milićević

Mnogo je razloga koje preporučuju da u svojoj biblioteci imate knjigu “Rezervat biosfere Golija-Studenica, Park prirode Golija“. Ona je jedinstveni putokaz kako na pravi način osetiti i doživeti Goliju. U knjizi su najvažniji podaci sa popisom najznačajnijih prirodnih i kulturnih vrednosti planine. Zato jedan od urednika Dejan Zagorac savetuje da se na Goliji poštuje priroda i da se razgovara sa lokalnim gorštacima. “Oslušnite duh stogodišnjih planinskih javora, smrča i jela, uživajte u pogledima sa visova, napijte se vode iz Gradačke banje ili Savinih izvora, uživajte u siru, kajmaku, obaruši, suvomesnatim proizvodima… Rečju, poštujte i doživite Goliju. Tada će i ona raširiti svoje ruke i pokazati vam svu svoju nenametljivu gorštačku lepotu.”

Inače, treba istaći dizajn, tehničku pripremu knjige kao i kvalitet objavljenih fotografija koje mogu biti posebno predstavljene i putem izložbe. Poseban ton knjizi daje i prevod teksta na engleski jezik. Time je značajni izdavački poduhvat JP “Srbijašume” i “Eko centra” Beograd u tiražu od 1000 primeraka knjigu učinio dostupnom i na inostranom tržištu.

PET KULTURNIH DOBARA, DVA REZERVATA I JEDAN GEOPARK

Na listi Uneskove svetske baštine kulture i prirode su “Stari Ras i Sopoćani”, Manastir Studenica”, “Srednjovekovni spomenici na Kosovu (Srbija)”, “Gamzigrad-Romuliana” i “Stećci-srednjovekovni nadgrobni spomenici”. U okviru Uneska upisana su i dva rezervata biosfere “Golija-Studenica”, “Bačko podunavlje” a Đerdap kao jedno dobro na mrežu globalnih Uneskovih geoparkova.

Piše: doc.dr Mirko Jakovljević, komunikolog

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar!
Ovdje unesite svoje ime