I ovogodišnje, najnovije Nišville International Jazz festivalsko izdanje svakako da možemo  odvesti ili svrstati, kako god, u grupaciju onih vrhunskih, jer svi segmenti ovog, bilo da je reč o samoj organizaciji, stejdž akterima ili poseti zaslužuju veoma visoku ocenu, sve pohvale zato idu na adresu tima okupljenog oko Ivana Blagovjevića, Baneta Dejanovića, Veroljuba Radojkovića, Predraga Ćirića, Maje Mitić i ostalih. Naravno, i u ova zla vemena, maksimalna poseta nije izostala, moram to posebno naglasiti, tako da sam imao priliku (I iskoristio je) naći se sa ekipom džezera iz švajcarskog Bazela, predvodjenom našim čovekom koji tamo živi i svira džez poslednjih nekoliko decenija, a, koji je, usput, izričit, kaže, (kao i nj. drugari) da se razlika izmedju North Sea Jazz Festivala te Montreaux  Jazz Festivala na jednoj i našeg Nišvilla na drugoj ogleda u mnogo većoj posećenosti ovog našeg, te da su stejdž aketri (izuzev domaćih grupa) na istom nivou, s tim da je u organizacionom smislu naš Nišville daleko  iznad pomenutih te tako odaju priznanje organizacionom timu i uopšte pri tom nisu krili fasciniranost vidjenim. Kažu, da su zastupljeni gotovo svi muzički pravci, naravno, pri tom mislim na one koji se koncepcijski uklapaju na festivalima ovakvog karaktera. Usput, ekipa ovih strendžera je, blago rečeno, ostala zatečena visokokvalitetnom Martin audio stejdž opremom (najskupljom i najvrednijom) jer je takva nešto najkvalitetnije što proizvodjači takve mogu ponuditi u ovom trenutku na svetskom tržištu stejdž opreme. Samo reči hvale su imali i za visokokvalitetnu Medžik rasvetu. Znajući da se radi o proverenoj, aktivnoj džezerskoj ekipi (svi su profesionalni muzičari), to ni jednog trenutka njihovu ocenu o Nišvillu nisam dovodio u pitanje. E sad, izostajanje pomoći države i nadležnih ministarstava iz samo njima poznatih razloga je još uvek neprevazidjen problem, koji se, evo, provlači godinama, te je, po rečima direktora ove, najznačajnije urbane muzičke smotre na našim prostorima, Ivana Blagojevića, sasvim izgledno da se festival ovakvih razmera i značaja izmesti u neku od susednih država??!! Porazmislim na zadatu i zaključim, šta im je drugo i preostalo, mada, jedno od rešenja vidim u izmeštanju ovog na beogradske splavove, tada, ubedjen sam, izdašna i preko potrebna finansijska pomoć svakako da ne bi izostala. Ovako, ma to je samo jug Srbije, šta oni hoće, kakav Nišville.

Muzički program, barem kada se radi o Open stejdžu, je po satnici sadržao grupe Zašto Kafka?, Bas & Stega, Jal i proslavljenu užičku psihodeličnu rokenrol grupu The Highlanders (preko dvadeset godina aktivnog sviranja), sa uvek i bez oscilacija uformljenim, harizmatičnim gitaristom Šomibojem Milojevićem. Te iste je, iz nekih razloga je izostao sastav Kajtez & Gang. Prvi od navedenih, tog 12. avgusta, grupa ZAŠTO KAFKA? je, evo, po drugi put na stejdžu u tvrdjavi, a sviraju isključivo autorske fjužndžez stvari, i to na zbilja jedan ozbiljan, posvećenosti način, a sve zahvaljujući novom članu, klavijaturistkinji i vokalnoj solistkinji Gorici Šutić, koja je kreativni opus ovog podigla na mnogo prihvatljiviji nivo. Uz Goricu, tu su i Marko Panić na gitari, Ljubiša Milosavljević za bubnjevima, Aleksandar Jovan Krstić za klavijaturama te Siniša Hadži Antić na bas gitari. Čuli smo autorske samo, pa tako, izveli su Žmurke/Igra/Tell Me Why/Matrix/Slip Out itd.

Potom su na stejdžu članovi grupe BAS & STEGA sa svojim reći vidjenjem psihodeličnog rokenrola, prilagodjenog aktuelnom trenutku, novijim vremenima. U sastavu su Gale Vlajić gitarist i vokalni solist, Stevan Djordjević na bas gitari, Uroš Kiš za bubnjevima i Miloš Spasić za klavijaturama ali i kao vokal. Repetoar ove je sadržao autorske one Odiseja/Na istom putu/Kalifornija/Kroz vetar/Osećaj/Boje i Transčin. Onda su ih smenili famozni Užičani, grupa THE HIGHLANDERS, Matt za bubnjevima, Ajk na gitari, Mick na basu uz genglidera, gitaristu i vokalnog solistu Šomiboja Milojevića te nezaobilaznu maskotu grupe miss Jelenu Vasović. The Highlanders set lista je te večeri sadržala besprekorno odsvirane I’m Crying (The Animals), One Way Out (Allman Brothers Band), Yer Blues (The Beatles), Almost Cut My Hair (C.S.N. & Y), I Know A Little (Lynyrd Skynyrd), I Put Spell On You (Creedence C.R.), Big Mama Boogie (Cactus) i Long Time Gone (C.S. & N). I, kako to reče čovek koji je stajao do mene, te večeri, set lista kao da ju je on sastavio i predao im je.

The Highlanders

Narednog dana (13.08.) smo u Galeriji – Pres centru prisustvovali predstavljanju naslova autora VANJE KERBERA STANOJEVIĆA ‘Kako se istopio Krem (Cream)’, štivo vodjeno i napisano snagom ljubavi prema rokenrolu. Radi se o dokumentarnoistoriografskom štivu vezanom za karijeru grupe Cream, koja je usput potrajala ciglo dve godine, a kako ju je Vanja doživeo, šta je sve saznao i prikupio od gradje za ovaj naslov je najbolje pročitati i uveriti se.  Razmišljajući na Cream temu, mislim da o toj, ni na ostrvu nema napisanih (drugari bi mi već poslali naslove o toj), te ovu posmatam kao prvu uz neizrecivo zadovoljstvo da ju je upravo Vanja napisao.

The Highlanders

Sa promocije knjige: Kako se istopio Krem (Cream)
Petak, treće udrano veče najznačajnijeg  evropskog Džez festival je sadržalo nastupe ANSAMBL NEZAVISNI iz Kraljeva, neuobičajenog po tome jer je njihov repertoar sastavljen isključivo od stvari brazilskog gitarsite i kompozitora Badena Pauela, a čuli smo, ukoliko sam tačno zapisao, stvari, Berimbau/Tempo De Amor/Samba Trieste/Canto De Ossahua i Consolasao. Grupa je formirana nedavno tek, a u istoj su Nenad Stefanović na gitari, Jelena Djurić za mikrofonom kao i druga Jelena Tarana, zatim Marija Jevtić za udraljakama i vokal, Uroš Stanković za bubnjevima te Adriana Ostrugaj još jedan vokal ali uz flautu. Potom su na stejdžu članovi grupe NATALEE, takodje mnogočlana jedna, a po članovima te izvode isključivo autorske i to je njihovo vidjenje ili definicija  urban today sounda. Čuli smo stvari Brat/Novi dan/Prvi plan/Jeftini materijali/ itd, a članovi ovog su Natalija Rajković ritam gitara i vokal, Aleksandar Dervišević na basu, Branislav Dragović kao d.j., Luna Škopelja bek vokal, Andrija Petrović trombonist, Nikola Burović solo gitara te Dušan Muršić trubač. U subotu, trećeg, udarnog fest dana na Open stejdžu sa nastupili sastavi Baswing (Novi Kneževac), Best Moon Rising (Tribute to Creedence Clearwater Revival), niški sastav Bohemija i novosadski Šinobusi. Ovaj treći, BOHEMIJA dakle, formiran je 2012. sviraju isključivo vlastite koje vuku na poprock psihodeliju ili u prevodu radi se o njihovom vidjenju današnjeg načina izvodjenja tih. Sve tekstove je napisao Dimitrije Mandić, aranžmane su uradili zajedno, a čuli smo stvari Bube//Prsla sam/Levo oko/Putujemo/Da sijamo/Zelene vile/Prolazi vreme/Budi samo svoj/Pomozi si sebi i Semafor. Članovi ove, mnogočlane su Janko Džambas na gitari i vokal, Dina Abu Majale vokal, udaraljke i sintisajzer, već pomenuti Dinitrije Mandić za violinom, vokal i sintisajzer, Miloš Pavlović na solo gitari te kao prateći vokal, Mihajlo Ivanović na bas gitari i Milan Stoijlković za bubnjevima.

BASWING su na Nišvillu premijerno  izveli uglavnom stvari sa novog svog, trećeg po redu albuma, i to je njihov treći nastup na ovom, najznačajnijem domaćem muzičkom festivalu, u sastavu su Dejan Dražić na bas gitari, Lakatoš Maćaš perkusije, Tibor Keri za bubnjevima uz bendlidera ove grupe Slobodana Subotina na gitari i vokalnog solistu, mada su vokali ovog puta izostali. Bilo kako bilo, Baswing guraju napred, guraju svoju priču, formirani su daleke 2005. godine, a za njima je kao što rekoh  tri studijska ostvarenja. Novosadski ŠINOBUSI nisu prevazišli sebe, svirka njihova je na nekom ustaljenom, solidnom nivou, mogu se pohvaliti sa pet autorskih studijskih izdanja u onom, bluzrok ravničarskom, vojvodjanskom maniru. Danas grupu čine Milan Koret na solo gitari i vokal, Predrag Dmitrović na bas gitari, Stefan Stefanović na usnoj harmonici, Nenad Patković na gitari i kao prateći vokal te Djurdje Bubnjević za bubnjevima, a odsvirali su stvari Moje ruke su sad ptice/U nevreme/Kada svrake bulje u mene/Mirna Bačka/Bio sam tu/Ko zna/Noćni za Tandžir/Savremeni robovi i Bluz novog dana. BEST MOON RISING, takodje Novosadjani, su oduševili svojim  nastupom, pogotovo nas starije, ono, ko i da ostane ravnodušan kada čuje Bad Moon Rising/Born On The Bayou/Wholl Stop The Rain/Hey Tonight/Green River/Up Around The Band/Pagan Baby/Run Through The Jungle i ostale. Ovaj sastav čine Vladimir Filipendin gitarist i vokalni solist, Dalibor Zeljković na solo gitari, Branislav Kerac za bubnjevima i Robert Anapčić na bas gitari. Na main stejdžu sa ispratio nastup mega  poznatog gitariste STENLIJA DŽORDANA, koji je pred prepunim amfiteatrom (blizu četiri hiljade prisutnih), otprašio set Hendriksovih. Mnogi su očekivali u dlaku skinute Džimijeve, ali, izostale su te, pa tako, čuli smo (koliko se sećam) Manic Depresion/Foxy Lady/Woodoo Chile/Purple Haze/Red House/Angel/All Along The Watchtower i Hey Joe. Džordan je pokušao Hendriksove stvari, po svemu, prilagoditi, prearanžirali vremenu u kom živimo, mada nisam siguran da li bi Džimi to isto uradio, ono, stoji da je uvek i bez zadrške unosio novotarije na svakom svom nastupu. Ovaj izvanredan nastup Džordanov nije mogao proći bez emotivnog izliva prisutnih, te iz tog razloga  na bis odsvirana Hey Joe. Završne večeri smo na Open stejdžu imali sastave Prljave sestre iz Niša, Sana Garić group iz iz Beograda, Question Mark takodje iz Beograda i kragujevačko-beogradsko-prištinski sastav POPEČITELJI poznat uživaocima njihovog kreativnog opusa, formiranog inače 1995. a u današnjem ovom su Saša Furunović gitarist i vokal, Goran Furunović na basu te Dušan Lazić za bubnjevima. Sviraju isključivo vlastiti opus, a čuli smo one, Udarna vest/Odazivanje/Špansko selo/Zli jezici/Uvek/Druga stvar/Trnsverzala/Gvozdena metla i Novo društvo. QUESTION MARK , grupa formirana ove, 2021. je svoj muzički opus definisala kao vlastito stvaralaštvo zasnovano na korenima hard bapa i modern džeza. Članovi grupe su Dimitrije Mojsilović za bubnjevima, Vukan Potežica na kontrabasu, Kosta Paunović na gitari, Danilo Mitrić na alt saksu te Kristijan Djurdjević na tenor tom. Izveli su Pocket Room/Tisa/Koi moi/Džekin… Kada sam već krenuo unazad, Question Mark sastavu su u predhodili SANA GARIĆ GROUP sa svojim elektropopom. Članovi ovog, zbilja respektabilnog i ozbiljnog sastava su Miki Ristić na bas gitari, Fedja Frenklin za bubnjevima, Sana Garić za sintisajzerom i vokal te Dušan Ristić na gitari. Mislim da su drugi put na Nišvillu, a repertoar je sadržao stvari Nešto u nama/Mašinerija/Ovaj put/Gasolina/Nebo ekrana/Ljubav je/Prirodno/Zlatne noći/Mantra itd. Niški sastav PRLJAVE SESTRE, formiran 2014. godine je nakon njih na stejdžu, a na repertoaru su imali isključivo sopstvene one, koje su delo članova sastava koji čine Petar Milosavljević bas gitarist i usnoharmonikaš, Migi Stoiljković za bubnjevima i prateći vokal te Miloš Pavlović na gitari i vokal. Odsvirali su sve brojeve koji se nalaze na drugom albumu naslovljenom sa ‘ Najgore tek dolazi’ na kom su one, Nova jutra/Talas/Sjajniji od Sunca/Unazad/Naše vreme/Muzika za lifotve i Kiša, te se, tako ovaj koncert može podvesti i pod promotivni vezano za ovaj najnovji, drugi po redu album grupe. Zakačio sam se i za Youth  Museum Stage, prevashodno iz razloga nastupa rock grupe ORASI  iz Beograda čiji su članovi profesori iz  5. beogradske gimnazije izuzev Sandre Trpović predivnog vokala koja je iz 6. beogradske.  Znam da je karijera ovog sastava krenula 2002. godine, vezano za Djurdjeve stupove i to u sasvim nekom drugoj postavi od aktuelne koju čine Rastko Jevtović vokalni solist (iz originalnog sastava), Sandra Trpković isto tako vokalna solsitkinja, Vladimir Djekić za bubnjevima, Vasilije Domazet na bas gitari te Aleksandar Trubarac na  gitari. Da previse ne okolišem i filozofiram, saund Oraha je, neću preterati ukoliko napišem utemeljen na art rocku, ili su na tragu tog, rodonačelnici su fuzije ovakvih tekstova  vešto i izuzetno prilagodjenih rokenrol zvuku. Vreme ispred će, sigurno je, osporiti ovu moju ili potvrditi. Orasi su, tako, na tekstove poznatih domaćih i ino poeta pisali muziku, i svaka stvar je biser za sebe. Čuli smo , tako, Ciciban (Otona Zupančiča), Zvezde (Sergeja Jesenjina), Zalazak Sunca u sobi (Kamila Bednara), Nad vodom velikom i čistom (Adama Mickijeviča), Ljubav (Miloša Crnjasnkog), Treba ponovo pronaći nadu (Miodraga Pavlovića), Suton (Momčila Nastasijevića) i druge. Za kraj ću, kao i uvek, reći ili napisati, kako god, da sam pokušao dočarati, preneti vernu sliku sa ovog, najnovijeg izdanja našeg najspektakularnijeg muzičkog dogadjaja, i to u granicama svojih fizičkih mogućnosti, jer, ponavljam se, nemoguće je ispratiti sva zbivanja, koncerte, filmske predstave, stići pred svaku binu, oslušnuti grupe i izvesti validne sa tih. Nišville tako ostaje najznačajnija, time i najozbiljnija  urbana muzička manifestacija evropska, te nekako ne sumnjam da će ekipa, već pomenutih iz organizaije smoći snage i već sledeće godine pružiti nova zadovoljstva svim zaljubljenicima i poštovaocima  urban saunda, sa ili bez pomoći države, koja i dalje nema sluha za vrhunska domaća kulturna zbivanja poput ovog, priznatog od Evrope ali ne i od nadležnih ministarstava.

Izvor: prozaonline, piše: Živko Ivković

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar!
Ovdje unesite svoje ime