NARODNA  BIBLIOTEKA NJEGOŠ, KNJAŽEVAC, 2014

U posedu sam dvadeset i jednog naslova vezanih za lokalne urbane rokenrol hronike i svedočanstva u Srbiji (Beograd do 1979./Šabac/Niš/Kragujevac/Novi Sad/Sombor/Zaječar/Novi Pazar/Zrenjanin/Srbobran/Pančevo/Bavanište (SO Kovin)/Subotica/Negotin/Bečej/Čačak/Loznica/Šid/ Vršac/Kikinda i Kraljevo no, sa ovom vezanom za Knjaževac iz 2014. zbilja nisam imao prilike upoznati se, sve do nedavno, te je, sa zadovoljstvom pridodajem na listu gore navedenih. U uvodu ovog, stoji kako se ovde ne radi o klasičnoj jednoj rokenrol hronici, nego o pričama na temu rokenrola, pri čemu se u potpunosti slažem sa autorom, tako da imamo povremenu konfuziju u sadržaju naslova upravo iz razloga pomanjkanja hronologije. No, nesumnjivo je da i knjaževačka rock scena ima svoje specifičnosti, pa tako, imamo upamćen i onovremeni ‘Festival kulture mladih’ na kom je nastupilo bezbroj grupa iz Srbije. Ispraviću autora samo u delu gde navodi da je stara Juga kaskala za zbivanjima na svetskoj rokenrol sceni, jer se, paralelno sa tom, javila i naša, a to što je predstavljala samo oazu izmedju Istoka i Zapada samo je pospešilo razvoj kulturne scene kod nas, tako da smo svojevremeno bili neraskidivi deo svetske te, postali deo sveta, na mapi smo tog, pa čak i ispred, jer, istaći ću da je Džuboks Magazin prve generacije iz 1966. godine prvi takve vrste u Evropi, video spotovi, domaći, crno beli, nisu po ugledu na engleske bili onako statični, sa zaledjenom slikom grupe na stejdžu, nego su Ristić i ostali te radili neuporedivo bolje,  (setimo se spotova Džentlmena, Crnih bisera, Silueta, Zlatnih dečaka i brojnih drugih), a SFRJ smo mi, pojedinci, čitali kao Socijalistička Federativna Rokenrol Jugoslavija. Uostalom, rokenrol je u FNRJ krenuo 1956. snimljenom pločom Ive Robića (Shake, Rattle and Roll), a potom su Branko Marušić Čutura i Karlo Metikoš sa svojim grupama krenuli 1958. u javnu afirmaciju ovog muzičkog pravca koji je nezaustavljivo osvajao mlade širom sveta. Naravno, tada se oglasila i KPJ, svojim saopštenjem u kom je stajalo da svi oni koji učestvuju u mukotrpnoj izgradnji modernog socijalističkog društva treba da uživaju u plodovima svoga rada, ili, u prevodu, rokenrol je dobio zeleno svetlo. No, uzevši godinu rodjenja autora (1967.), ne može mu se i ne znam koliko zameriti, čovek se potrudio, doduše skromnim mu više saznanjima piše o startu rokenrol scene u svome gradu i VISu Senke, prvom tom …. Taj prvi knjaževački VIS su činili Miodrag Radosavljević, Slobodan Milošević, Božidar Milojević, i Slaviša Radenković te bi njihovo izostavljanje bilo neoprostivo. Iz napisnog ovde, nije toliko lako zaključiti ko je od navedenih i kakva zaduženja u grupi imao, a imamo i stranica pisanih po pozorišnom komad sistemu, da bi, potom, autor najviše prostora posvetio grupama iz nekoliko poslednjih decenija. Otuda valjda i naslov ovaj, Knjaževačke rock priče, proizašle iz Micićevog književnog pera, koje, povremeno zaškripi iz razloga neumakanja u mastilo povremeno.  Preći sa VISa Senke iz 1965. na grupu Favola formiranu znatno kasnije, ostaje ta praznina, te, žalim za time što  autor nije podrobnije istražio period izmedju, pa tako ostajemo uskraćeni za ono, pionirsko doba rokenrola u ovom gradu. Hoću reći, jedanputa se piše urbana rokenrol hronika svoga grada, te je, ugraditi pojedinosti od značaja u tu, prirodno, a dogodovštine staviti u drugi plan. Naslov je tako konciopiran na način iznošenja zbivanja, varljivih raspoloženja brojnih članova lokalnih grupa, u trenu tako, imamo jednočinku ili više, zibvanja koja prethode nastupima i svemu što ide uz te, ali o set listama grupa, opremi, broju posetilaca, tek, sporadično, o generalijama koje čine karijeru grupa vrlo malo. Nikada ne mogu shvatiti da je pripremanje jednog ručka bitnije od repertoara grupe, prostora za svirke, atmosfere koja je obeležila nastup….. Slovo o grupi Foosters je ovde gotovo neispustivo, seže čak do Dede Dimitrija (po autoru podjednako važnog kao i svih ostalih članova grupe), pa tako, na koncu, ipak imamo ozbiljniju priču o karijeri ovog, šta je prethodilo formiranju naznačene, nastupima po Knjaževcu i okolnim gradovima…..

Naslovna strana: Knjaževačke rok priče

Autor se dotiče i izvesnih rock proročanstava, a sve u sprezi sa legendama utemeljenim ili naslonjenim na paganske običaje. Akcenat Knjaževačkih rock priča je uglavnom baziran na raspoloženju članova grupa, manje o atmosferi koja prethodi nastupima i after, uz specifičnosti kojima odiše takva jedna lokalna scena, a vezana je isključivo za period odrastanja i egzistiranja odredjenih faca u gradu, bez bitne hronologije, preko potrebne iz razloga ozbiljnosti teme. Ima reči i o nastupima grupa Audiograbber, Acoustic Dreamers te Mrlje, najsjanijeg knjaževačkog diskografskog dragulja, grupe koja u posedu ima snimljenu LP ploču naslovljenu sa Mabuu, iz 1992. godine (Nu davaj/Budjenje/Aleksandra/Biser/Dobročinska/No Time To Lose/Noćna/Morska/Alkoholičarska uz zaključnu onu Dan) pod okriljem Diskografske kuće Jugodisk. U istorijatu ovog sastava stoji kako je isti formiran 1978. te da je izvorni naziv ovog glasio ‘’S obzirom na obzir’’! Mrlje su Srdjan Ljubisavljević, Goran Jovanović, i Boban Petrović kog menja Milan Rakočević uz pridošlog na bas gitari Zorana Trotera, a pomenuta beleži svoj prvi nastup u selu Jakovcu 1980.  Autor uglavnom i ne navodi  ili se tek provuku ta, puna imena i prezimena članova grupa,  pa se tako izgubite u lavirintu nadimaka njihovih) no, znajući da se ovde i ne radi o klasičnoj jednoj, urbanoj rock hronici, nego isključivo o junacima sa lokalne scene, to ne začudjuje. Potom dolazimo i do podataka koji ovom naslovu daju taj, enciklopedijski karakter, tu posebnu draž, pa tako imamo grupu Downtown, formiranu od eks članova grupa Mrlje i Berlinski zid. Usput, autorova konstatacija vezana za termin ‘’bend’’ u potpunosti stoji te su, taj,  poznavaoci sa pravom odbacili, dajući prednost onim, grupa ili sastav. Downtown beleže prvi nastup u Domu omladine, a na tom se predstavljaju skinutim od Stounsa, EKV itd. Nastupali su i u ostalim prostorima po svome gradu, poput Camelota, City Cafea i Argusa. Pisali su i autorske kao Sklonište (Go Avay), Voz itd. Imamo i generalije vezane za grupu Kandže (Boban Ristić, Vladan Mitić i Darko) iz kojih u Mrlje prelaze pomenuti već Mitić i Darko Micić. Baziraju repertoar uglavnom na autorskim poput onih, Život uprazno, Biser, Sjajna S, Oštrica itd. Grupa se raspala 2007. uz, kako to i dolikuje ozbiljnim onim, oproštajnim koncertom. Dolazimo tako i do grupe The Dock (Rajković, Fraća, Jovanović, Videnović Sosa i Jelenković). DOK su početna slova institucije Doma omladine Knjaževac te otuda i naziv ovog, a u poglavlju ‘Ko je Saša Fraća’ nema godine formiranja ovog, izuzev da je za pomenutog sve krenulo 1975. te se tako oko te i vrti start grupe. Potom je tu i osvrt na Stay Fest te nastupe grupa Bad Habit, Endless, nezaobilaznih The Footers uz Audiograbbers prve večeri, te druge one kada su nastupili Off On, Piknik i Spins. Dalje dolazimo do grupa u kojima je autor svirao, Knjaževac Summer, Acoustic …. i sve se zapravo vrti oko tih, gde su vežbali, nastupali uz bitne im pojedinosti naravno. Značaj ovog, više esejističkog stila pisanja urbane hronike svoga grada ipak ne može umanjiti autorov trud i ljubav vezanu za rokenrol, te tako imamo i ovaj grad na mapi onih koji se  mogu pohvaliti pisanim urbanim svedočanstvom svoje sredine.

Izvor: prozaonline.com; piše: Živko Ivković, rok kritičar i publicista