Savremeni čovek- digitalno usmeren već više od deceniju je korisnik tehnologije koja mu je nametnula nova pravila života koja mora da poštuje i bez kojih čovekovo prirodno okruženje nije više isto. Svakako da se i dalje ljudi bave raznim poslovima, poput građevinarstva, voćarstva, stočarstva i sličnih aktivnosti stim što je deo svakodnevnice postala upotreba magične „spravice“- mobilnog telefona. Ovde nije naodmet pomenuti ulogu revolucionarnog izuma „električnog pastira“ koji je zahvaljujući žici i napajanju iz akumulatora znatno olakšao čuvanje stoke kada se nalazila na pašnjacima, odnosno, kada su je čobani izdizali na planinu. Tada im nije bio potreban mobilni telefon jer su životinje bile sigurne i od napada divljih zveri. Međutim, tehnologija se širila brzinom svetlosti a, na neki način, informisanje kao potreba čoveka da bude obavešten bila znatno olakšana.  Ali, krenimo redom. Pristalica sam onih koji smatraju da svim životnim aktivnostima pa i informisanjem vlada Drugi zakon termodinamike jer je prirodno stanje stvari haos. Sve teži propasti, slučaju i neuređenosti. Informacije se, ipak, stvaraju iz uređenosti nereda. Postoji stalna komunikacija između živih bića i njihove okoline. Složena informaciona struktura povezuje sve informacije u održiv sistem. Informacije se brzinom svetlosti plasiraju noseći sa sobom i energiju i materiju i predstavljaju prirodno raspoloživ izvor informacija.

Sve informacije  su plasirane haotički i izdvajanje reda iz nereda je najteži deo pravilnog, istinitog funkcionisanja medijskog sistema jer se medijski sistem prepoznaje zahvaljujući njegovom osećaju za neskladnost.

Čovek odabira informacije  iz okoline u skladu sa potrebom za informisanjem obezbeđujući stanje reda koji je izvor informacija za sva živa – svesna i razumna bića.

Mediji su se iz haosa izdigli kao uređena struktura. Uređenost održavaju skupljajući informacije iz čitavog univerzuma, kosmosa i čovekovog životnog prostora… Informacije se neprestano plasiraju u medijima, ali kretanje informacija i kretanje medija u skladu sa njima daje obrazac koji daje ne samo istinite, korisne već i lažne informacije. Živa bića su razumna bića i zahvaljujući tome što razmišljaju, analiziraju, prihvataju ili ne prihvataju ponuđene informacije, nestabilna su u verovanju u istinitost informacija i s druge strane podležu uticajima i posledicama plasiranih vesti.

To znači da je živi svet koji koristi informacije uključen u otvoreni dijalog u univerzumu čiji neraskidivi deo čini medijski sistem u kome se dešava slobodna razmena informacija i uticaja koji se ujedinjuju u jedan veliki sistem informisanja koji je neraskidivo povezan sa čovekovim univerzumom. Na osnovu iznetih stavova došao sam i do definicije informisanja koja bi mogla da se dalje proučava dopunjuje, razrađuje a sve u cilju da se taj društveni fenomeen na neki način vrati pod potpunu kontrou čoveka kako se ne bi izgubila njegova iskonska potreba za informisanjem, ali, onim istinitim, pravovremenim i tačnim, kao što stoji u kodeksima brojnih novinarskih udruženja.  Na osnovu svega iznetog informisanje bi moglo da se definiše kaosložen proces, u kome čovek, živo i svesno biće iz mnoštva neuređenih informacija u prirodnom stanju haosa, zasnovanom na drugom principu termodinamike, plasirane informacije izdvaja, odabira i prihvata, zahvaljujući potrebi da bude informisan, oslanjajući se na moguća slobodna uverenja da su plasirane informacije istinite i tačne. U tom uređivanju nereda, čovek je podložan uticaju i postojanju i lažnih informacija a sve one, i istinite i lažne, kreću se brzinom svetlosti i u sebi nose kako energiju tako i materiju koje, upravo, čine izvor informacije u medijskom sistemu prirodnog nereda koji se mora dovesti u stanje  mogućeg, uređenog otvorenog dijaloga u ukupnom čovekovom univerzumu utemeljenom na slobodnoj razmeni informacija.

Na kraju, možda bi rešenje (ne)kontrolisanog haosa informacija, istinitih i lažnih, da se našalimo, mogli da nađemo vraćajući se na komentar s početka ove priče. Kada bi informisanje i upotreba lažnih informacija mogla da se „ogradi“ žicom kroz koju bi se pustila struja,  ubeđen sam da bi to bio „veliki“ pomak u tačnom informisanju. Jedino je pitanje da li bi postojao dovoljno snažan akumulator da „kontroliše poplavu“  plasiranih informacija. Mobilni telefoni već imaju u upotrebi baterije koje traju više dana.

Piše: doc. dr Mirko Jakovljević

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar!
Ovdje unesite svoje ime