1-4. oktobar 1980. godine, Kolašin

U Kolašinu je od 1-4 okt. 1980 godine održan VIII Jugoslovenski simpozijum o zdravstvenoj zaštiti na nivou Doma zdravlja. Simpozijum su organizovali Dom zdravlja Kolašin i Dom zdravlja Mojkovac. Predsednik Odbora simpozijuma bio je prim. dr Savo Rubežić, direktor Doma zdravlja Kolašin, a predsednik Organizacionog odbora prim. dr sci med. Todor Baković, direktor Doma zdravlja Mojkovac. Simpozijum je otvorio  sa prigodnom besedom Prim. dr Savo Rubežić. Ukupno je učestvovalo 520 zdravstvenih radnika iz 48 radnih organizacija. Programi po sekcijama su se održavali i sve je funkcionisalo bez problema, a plenarnoj sednici prisustvovala je i Zora Tomšić, predsednik Komiteta za rad, zdravstvo i socijalnu politiku  SFR  Jugoslavije. Ovaj značajan skup je održan u tada vrlo reprezentativnom hotelu “Bjelasica” koji je u potpunosti angažovao sve prostorne i stručne kapacitete.

Nikada pre ni posle tog dogadjaja Kolašin nije imao tako impozantan broj lekara i drugih zdravstvenih radnka raznih profila specijalnosti.

Simpozijum je imao opštejugoslovenski značaj jer su se na njemu našli predstavnici Domova zdravlja iz svih naših republika i pokrajina. Susret u Kolašinu je okupio brojne stručnjake i predstavnike Domova zdravlja. Po broju radova i po interesovanju opravdao je nade i potvrdio interes za unapređenje stručnih i društvenih aktivnosti organizacija udruženog rada koje pružaju osnovnu zdravstvenu zaštitu.

Za četiri dana trajanja simpozijuma saopšteno je 192 rada koji su prezentovani u tri teme simpozijuma, i  to:

  1. Uloga i zadaci osnovne zdravstvene zaštite u elementarnim nepogodama (13 radova).
  2. Ocena radne sposobnosti na nivou Doma zdravlja (36 radova).
  3. Slobodne teme (143 rada).

Izbor tema o elementarnim nepogodama bio je zbog ukazane potrebe na terenima, da bi se lakše i adekvatnije organizovali u pružanju pomoći unsrećenim licima. Po drugoj temi o oceni radne sposobnosti i odobravanju bolovnja bilo je znatne razlike u kriterijumima.

Lekari Domova zdravlja su prikazali 133 rada što znači da su učestvovali sa dve trećine radova na simpozijumu, a druge radne organizacije su učestvovale sajednom trećinom radova.

Bilo je prijatno iznenadjenje što je Crna Gora imala dosta radova za ovaj simpozijum. Radovi su bili prisutni iz svih republika i pokrajina sem što je bilo oscilacija, ali je važno da su svi učestvovali na simpozijumu. Najveći broj radova bio je iz Srbije sa preko 57% ukupnih radova.

Opština Kolašin

Teme iz stomatologije  su bile na prvom mestu po broju radova, a zatim kardiovaskularna obolenja su bila  u većem broju slobodnih tema. 

Usvojeni su veoma značajni stavovi koji su dalje poslužili radnicima u zdravstvenim radnim organizacijama da preduzmu nove mere  na polju pružanja osnovne zdravstvene zaštite. Kroz radove i saopštenja simpozijuma o istraživačkom radu y oblasti patologije zdravlja naroda, pojavljivali su se stručnjaci raznih medicinskih grana i naučnih ustanov. Rezultati ovakvog istraživačkog rada služili su kao osnov, pored ostalog za preduzimanje preventivnih mera koje prevazilaze teritoriju jednog Doma zdrvlja.

Na ovom simpozijumu je zapaženo da je interes zdravstvenih radnika u domovima zdravlja porastao  za naučno-istraživački pad.  Konstatovano je da naučnoistraživački rad mogu obavljati ne samo zdravstveni radnici velikih organizacija u centrima, već i zdravstveni radnici organizacija na terenima udaljenim od medicinskih centara;

Istaknuta je potreba celovitijeg sagledavanja zdravstvenog stanja i patologije stanovništva i ostvarivanja neposredne saradnje svih zdravstvenih institucija koje se bave problematikom osnovne zdravstvene zaštite. Simpozijum je potvrdio želju da se u opštu medicinsku problematiku Domova zdravlja uključe i svi ostali društveni faktori kojima je veoma važno kakav je nivo zdravstvene zaštite i koji su zainteresovani za razvoj I veću afirmaciju medicine uopšte.

Na simpozijumu je konstatovano da su Domovi  zdravlja predstavljali kičmu i osnovnu kariku ne samo osnovne zdravstvene zaštite već celokupnog sistema zdravstvene službe y kojoj ce obavljalo preko 85% ukupnih zdravstvenih usluga.

Saopšteno je izmedju ostalog da je od višestrukog značaja bavljenje stručnim i naučnim radom na nivou Doma zdravlja, jer omogućava proučavanje patologije stanovništva svoje sredine i preduzimanja adekvatnih mera za poboljšanje zdravstvenog stanja stanovništva, a takođe   omogućava stručno i naučno uzdizanje zdravstvenih radnika i na nivou Doma zdravlja. Na simpozijumu je dat podatak da postoji veliki broj lekara koji su doktorirali iz Doma zdravlja i dosta doktora nauka koji rade y Domu zdravlja.

Ovaj veliki dogadjaj u istoriji zdravstva  Kolašina je na opšte zadovoljstvo uspešno završio rad na zavidnom nivou.  Učesnici simpozijuma na plenarnoj sednici dali su snažnu podršku daljem organizovanju simpozijuma i kongresa. Odbor simpozijuma i Organizacioni odbor je zaslužnim zdravstvenim  i nezdravstvenim radnicima dodelio zlatne medalje.Glavni sponzor za ovaj simpozijum bio je “ Agromarketing“ iz Beograda, na čelu sa direktorom  mr sci Milisavom Bulatovićem  kome je odata  zahvalnost za svekoliku materijalnu pomoć . Inače, Odbor simpozijuma održavao je sednice u Beogradu više puta y toku pripremnog perioda   U  toku simpozijuma organizovan je kulturno–umetnički program, poseta pozorištu, obilazak Lovćena–mauzoleja. Obilazak Durmitorskog jezera, mosta na reci Tari i drugih mesta.

Inače, ovi skupovi suodržavani svake godine u tadašnjoj SFRJ na nivou  simpozijuma,  počev od  1973. godine u Rakovici, dok se kao organizatori nisu izređali istaknuti Domovi zdravlja iz svih republika i pokrajina.  Od 1981. godine simpozijumi su ukinuti, a dalje saradnje zdravstvene službe na nivou Domova zdravlja je nastavljeno kroz održavanje kongresa na svakih četiri godine.

Piše: Prim. dr Gavrilo Šćepanović

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar!
Ovdje unesite svoje ime