Građanima pravoslavne vjeroispovijesti, čestitamo najveći hrišćanski praznik- Vaskrs.

Po hrišćanskom verovanju, proslavlja se Isusov povratak u život. To se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka. To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe (hebr. pessach) u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod istočnih hrišćana, Vaskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila.

Iz istorijskih razloga (da datum Vaskrsa za sve pravoslavce određuje Jerusalimska patrijaršija, koja se i dalje drži julijanskog kalendara), i crkve koje inače koriste novojulijanski kalendar, kao što su Grčka, Rumunska i dr. slave Vaskrs po Pravoslavnoj pashaliji (način određivanja datuma praznovanja Vaskrsa), i nema veze ni sa julijanskim ni sa gregorijanskim kalendarom.

Iz teološke perspektive, Vaskrs predstavlja najvažniji hrišćanski praznik, a njime se izražava radost zbog konačne pobede sina Božjeg nad smrću i progonstvom. Po tumačenju nekih protestanata, ne Vaskrs, već Veliki petak predstavlja najveći hrišćanski praznik, zato što se čovečanstvo već Isusovom smrti, a ne njegovim vaskrsnućem oslobodilo grehova. Ipak, ta teorija negira postojanje života posle smrti, pošto Isus po Svetom pismu smrt pobeđuje tek svojim vaskrsnućem. Mnogi hrišćani u tome i vide smisao i značenje Vaskrsa.

Običaji

Veliki petak

Pripreme za Vaskrs se razlikuju od običaja do običaja. Tradicionalno počinju na Veliki četvrtak, dan pričešća. Nastavljaju se Velikim petkom. Tog dana je Isus, koga vernici nazivaju Hristos, iz kuće prvosveštenika Kajafe odveden do rimskog prokuratora Pontija Pilata. On ga je osudio na Raspeće na krstu. Isus je razapet i umro na Golgoti, brdu izvan Jerusalima. Pred smrt rekao je: Oče, oprosti im. Ne znaju šta rade.

Sveštenici u pravoslavnim crkvama iznose crvenu plaštanicu i polažu je ispred oltara. Do subote uveče, vernici su u prilici da plaštanicu celivaju (verski motivisano ljubljenje). Na Veliki petak se ne služe liturgije, a to je dan strogog posta, tokom koga hrišćani ne konzumiraju mast bez obzira na poreklo i svi se poslovi u domaćinstvu obustavljaju.

Vaskršnja jaja

Uskšnja jaja (Marina Stanojević)

Na Veliki petak farbaju se vaskršnja jaja, najviše crvenom bojom, koja simbolizuje Isusovu krv. Jaja se od nedelje jedu, poklanjaju i njima se tuca (kuca). U nekim zemljama, običaj je da se umesto farbanih poklanjaju jaja i druge figure od čokolade. Preuzet iz paganskih običaja, u zapadnim kulturama jaja „donosi” vaskršnji zec.

Prvo crveno jaje koje se ofarba naziva se čuvarkuća ili strašnik. Stavlja se na posebno mesto u kući, obično blizu ikone i kandila.

Boje koje se koriste mogu biti industrijske, prirodne (lukovina, latice i listovi biljaka), a ukrasi, ako ih uopšte ima, variraju od tečnih boja do šljokica, ukrasnih folija i nalepnica.

Dani Vaskrsa

Vaskršnja liturgija

Nakon Velikog petka sledi Velika subota, drugi dan hrišćanske žalosti. Taj dan je Hristos proveo u Hadu, te ga vernici obeležavaju u molitvi i tišini. To je ujedno i poslednji dan nedelje stradanja i smrti. Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik vaskrsnuća.

Tako počinje nedelja, prvi dan Vaskrsa. Pravoslavci u Srbiji se tog dana pozdravljaju rečima Hristos vaskrse, na šta se odgovara Vaistinu vaskrse. To su pozdravi preuzeti iz srpskoslovenskog. Rasprostranjeni su i oni preuzeti iz ruskoslovenskog, a to su pozdrav Hristos voskrese i otpozrav Vaistinu voskrese. Nedelja je dan kojeg je Isus vaskrsao. Slave se i drugi (pashalni ponedeljak) i treći dan Vaskrsa (pashalni utorak). Inače, cela ta sedmica naziva se Velikom, odnosno Strasnom nedeljom. Pravoslavci Vaskrs proslavljaju Svetom liturgijom.

Izvor: vikipedija

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar!
Ovdje unesite svoje ime