I nema nikakve sumnje koja  diskografska kuća na našim prostorima nosi epitet najdugotrajnije i najznačajnije jer, radi se o Jugotonu/Croatia Recordsu, te bih taj deo preskočio (mada, evo nisam) i akcenat prebacio na najnovija vinilna reizdanja pomenute kuće poput Pop Festivala Ljubljana 1972. popularnog Boom Festa, a radi se o dvostrukom vinilnom LP albumu sa obaveznim gate fold omotom. Na ovom, drugom Boom Festu održanom u Ljubljani (prvi je, po literaturi koju posedujem održan u Mariboru 1971. na kom su nastupili Grupa 220, Jutro itd) 1972. smo kao stejdž aktere imali poprilično grupa, a na dve vinilne ploče su upakovani snimci grupa Nirvana (222 i Pred tvojim vratima), Indexi (Hey ti), Grupa 777 (Exodus), Mladi Levi (Spominjam se antimaterije), Had (Nebeski dar i Put u ništa), Grupa Marina Škrgatića (Smij se), Drago Mlinarec, Ivica Kiš te Tomaž Domicelj (Kaj god blues i Sklonište tišine), Alarm (Boj) te grupa Tajm i stvar sa najznačajnijeg i po svemu najboljeg Yu albuma, Za koji život treba da se rodim. Značaj ovog dvostrukog LP albuma je nemerljiv, a ovo reizdanje Croatia Recordsa se podvodi pod pedesetogodišnjicu jugoslovenskog  Woodstocka, kako to već i stoji na omotu. Boom 1972. Je održan u Hali Tivoli ljubljanskoj uz ukupno održanih osam (sa onim mariborskim) a objavljeno je ukupno pet LP ploča (izostala su izdanja iz Maribora 1971. Zagreba 1975. i Novog Sada 1978). Apsolutno vreme vladavine rokenrola i svih vrednosti tog, tada, danas gotovo zaboravljenog (ali, tu je Cro Rec da nas podseti i vrati u ono zlatno vinilno doba), vremena su se promenila, iždžikljale su generacije koje ne pridaju gotovo nikakav značaj ovom muzičkom pravcu, mada, uveren sam, takav trend nije u svetu, pogotovo u G.B. i U.S.A., e sad, zašto je tako možemo filozofirati i pametovati do u nedogled, ali, do pravog odgovora nećemo doći, ili to prevazilazi naša shvatanja i nadanja. Konačno, živeti skladno a potom potonuti je više u onoj, ezoteričnoj sferi, te i ne začudjuje pomanjkanje zbivanja barem u onom kulturološkom smislu vezanom za rokenrol.  Boom Festival bi, da se održao do danas, zasigurno pomračio slavu Zaječarske gitarijade, ali avaj, nakon samo sedam (osam) održanih, ugašen je te smo tako ostali bez veroatno nazjznačajnijeg tog. U istorijatu vezanom za Boom Fest, u literaturi nalazim i podatak da je održan i Boom 1983. u prištinskoj Hali Boro i Ramiz, a na tom su učešća uzeli uglavnom albanski sastavi, a stoji da se kao specijalni gost javio R.M.Točak!?, pa, koliko je to spojivo sa prethodnim, prosudite sami. Croatia Records je reizdala i peti LP album Riblje  Čorbe naslovljen sa ‘Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju’ (Kazablanka/Muzičari koji piju/Mangupi vam kvare dete/Džukele će me dokusuriti/Nemoj da kažeš mome dečku/Gluposti/Priča o Žiki Živcu/Besni psi/Kad hodaš/Minut ćutanja i Ravnodušan prema plaču) iz 1984. godine a, kako onda (vezano za Čorbu) tako i danas PGP RTB nije imao sluha, snage ili razumevanja da se upusti u kompletiranje box seta i reizdanje LP albuma Crna dama grupe SmaK. No, Jugoton onovremeni nije propustio priliku te se potpisao kao izdavač ovog zbilja izvrsnog  Čorbinog albuma.  Verujem da Croatia Records nikada neće odustati od reizdanja rokenrol LP albuma vezanih za period egzistianja tih u SFRJ, na radost nas koji i dalje živimo u vinilnom svetu.

                                                             

ŽIVKO IVKOVIĆ: LP  ALBUM  TIME  1 (reizdanje) – CROATIA  RECORDS ZAGREB  2021                                                               

GRUPA TIME

Evo još jednog, po svemu najsvetlijeg u niski bisera koje nam donosi Diskografska kuća Croatia Records, a radi se o reizdanju Lp albuma Time 1, van svake sumnje najboljim i najznačajnijim rokenrol ostvarenjem na prostorima negdašnje SFRJ. Barem mi stariji, detaljno upoznati sa Yu rock istorijom tu nikada nismo bili u dilemi (iako smo imali svoje favorite) za razliku od onih mladjih, odraslih na minornim muzičkim pravcima te iz razloga godine rodjenja i neproživljenog i nisu kadri shvatiti, ukapirati ili objektivno sagledati tu, tako da im se ne može ne znam šta prigovoriti, a to što pojedinci imaju medijski prolaz,  pokušavaju preokrenuti točak istorije, objektivni sled stvari na sebi prilagodiv stav, što  jednostavnija muzička forma to prihvatljiviija i razumljivija za nj. generaciju je tako sasvim opravdana. Autor svih stvari sa ovog,  the best of the best jugoslovenskog ostvarenja je Dado Topić uz, naravno nesebičnu pomoć svojih prijatelja iz grupe. Ovo, zbilja neprikosnoveno Lp rokenrol izdanje su realizovali, podsetiću, Dado Topić vokalni solist, Vedran Božić gitarist, Pop Asanović klavijaturist i Rale Divjak bubnjar, te,  nije potrebno ponaosob svakog od njih predstavljati, rokenrol svet ih odlično poznaje, grupe u kojima su ranije svirali, pa tako,  posumnjati u njihovu virtuoznost i muzičko umeće stvarno ne bi imalo ama baš nikakvog smisla. Lp album Time 1, tako donosi pet predivnih, neponovljivih, i nikada dostižnih ostvarenja, kako u tekstualnom tako i u muzičkom smislu, te je porediti ovaj sa bilo kojim drugim ostvarenjem prosto neumesno, u domenu foliranstva je onih nekompetentnih, neobjetivnih i neiskrenih. Naravno, reći će, tu je i prvi album Korni grupe, Crna dama grupe SmaK, Kiselina Pop mašine, Modra Rijeka Indexa itd, koji su takodje vrhunski, ali ostaje saglasje da je Time 1 neprikosnoven i usamljen na onoj NO 1 poziciji. Ono, uvek postoje navijački obojeni i nekvalifikovani koji će izneseno negirati, ali to samo takvi i mogu. U Beogradu i Zagrebu nikada nije manjkalo takvih. Time 1 je na ponos celoj bivšoj državi, jer, može se meriti sa najboljim svetskim ostvarenjima, i, lično sam ponosan na tu činjenicu, a preslušavati taj beskonačno, kako onda tako i danas je neizrecivo zadovoljstvo, pogotovo današnje osveženo, mnogo bogatije opremljeno izdanje koje nam je Croatia Records servirala, ovog puta na preklapanje ili tzv. gate fold omotom uz propratno pisanomonografsko koje sadrži osvrte na album autora Pece Popovića, Zlatka Galla i Nikole Kneževića iz 2019. godine, a u tom su ponaosob predstavljeni  članovi sastava koji su  izneli ovaj zbilja neponovljiv album. Pa tako, nikome ne pada na pamet odati im zasluženo priznanje (izuzev Porin nagrade za životno delo), nekako sumnjam da će do toga i doći u ovom, vremenu izokrenutih vrednosti, jer, ljudi su takvi kakvi su. Isto bih rekao i za Diskografsku kuću Croatia Records/Jugoton, koja, evo, i generalno brine o toj, rokenrol zaostavštini kako bivše države tako i Hrvatske. Epitet najznačajnije i najuspešnije diskografske kuće u ovom delu Evrope im niko normalan ne može osporiti, koliko god da se trudio, mada, nisam siguran da takvi i postoje, barem ja nisam imao prilike upoznati takve. Rokenrol populacija takve i ne bi uzimala za ozbiljno. Istaći ću da je Croatia Records reizdala i dvostruki Lp album grupe Bijelo dugme ‘’Singl ploče (1974 – 1980)’’ te takodje dvostruki Lp album sa gejt fould omotom naslovljen sa ‘’Ja sam žena ‘’ na kom se našlo ukupno dvadeset stvari hrvatskojugoslovenskih poprock prepoznatljivih onih, najuspešnijih p(j)evačica uz naslovnu onu, stvar Meri Cetinić sa Lp albuma More sa polovine dekade devedesetih, po kojoj ovaj kompilacioni album i nosi naziv. I uopšte se ne nazire kraj tim Cro Rec reizdanjima vinilnim, a što umnogome raduje pogotovo stariju rokenrol populaciju, mada nije zanemariv ni broj mladih koji su prešli na isključivo slušanje (i uživanje u ritualu) vinilnih ploča, potrudili se, nabavili kvalitetne gramofone, uvideli sve prednosti reprodukcije zvuka ovakvog, na vinilu, pa su tako došli i do pomenutog Time 1 Lp albuma, a lično znam nekolicinu, koji čudu ne mogu da se načude, kako su mladi iz nj. generacije tako olako prešli na kompakt diskove. Usput, Tajm je super grupa, potkraj šezdesetih i startom sedamdesetih su se javljale takve (Ashton, Gardner & Dike, West, Bruce & Laing, Emerson, Lake &Palmer, Cream Blind Faith itd) te i ne začudjuje domet takvih a rame uz rame nabrojanim je i naša grupa Tajm, jer, po pruženom je dokazala svoju pripadnost pomenutoj grupaciji super neprikosnovenih, a Dado svu svoju rokenrol neprevazidjenost ili nedostižnost. Dotakoh se i super grupe Cream, za koju su onovremeno, 1968. pisali, o onom oproštajnom koncertu u Royal Albert Hallu ‘’Bogovi su sišli sa Olimpa ‘’, za Tajm bih dodao kako su se članovi grupe nakon ovog Time 1 albuma iz 1971. našli na tom Olimpu, a što im, usput, niko ne može (pa ni oni neobjektivni i navijački obojeni) osporiti ili oduzeti. Na bek korici ovog, stoji kako Time označava vrijeme današnje,  vrijeme savremeno, te vrijeme mladih, na šta bih dodao samo ono, Time 1 – Time forever, jer, iskreno, sumnjam da će se ikad javiti tako jaka postava, rokenrol poetska ličnost poput Topića,  ugroziti im stečenu reputaciju i primat. Izuzetno sam ponosan na privilegiju odrastanja uz ovaj album, uz neizrecivu zahvalnost Diskografskoj kući Croatia Records na svim do sada realizovanim vinilnim reizdanjima generalno.

Izvor: prozaonline; piše: Živko Ivković, rok kritičar i publicista