Alibi!

Ili o promenama…

          Šta su promenili oni hrabri i odlučni novinari i urednici koji su objavljivali neblagonadežne za (za koga – zna se, bar oni u pitanju znaju)? Suština je da proverimo: Jeli se šta ili išta promenilo ili je sve to bilo obično prakticiranje ili dokazivanje lične ili redakcijske hrabrosti. Ovaj članak ne govori o faktima već o ličnom pogledu ili zapažanjima… Neki bi autor na ovo rekao da se nije promenilo ništa, ama baš ništa što bi presudno uticalo na istoriju; neke opšte pouke ili poruke- možda?!? Ipak nedovoljno da bi to bio neki pokretački momenat za javnost i njen uticaj na buduće događaje… To i nije niti može biti cilj. Pa tako i sam upadam u zamku koja je upravo zato i smišljena: da bude maska za kamuflažu nečega, već po izboru i potrebi trenutka, političkog, predizbornog, kulturnog. Ali imam ja i drugi alibi; ne bavim se politikom niti ambicijama (malo sam prestar)!

Piše: Janko Nikolovski

          Molim ipak da se odmah ne hvatate za pojedinačne slučajeve promena. Ne mogu se složiti da promena čelnih ljudi može biti dovoljna za nešto značajnije u kretanju bilo kojeg savremenog društva- osim ona dva- tri primera iz nedaleke prošlosti. Otišli su čelni ljudi ili sive eminencije u mnogim važnim zemljama, pa tako i u onoj zemlji Jugoslaviji… Pa onda gde su ove zemlje sada – opet su ono šta su bile; velike i moćne ili barem zemlje o čije se mišljenje barem prati! Ali molim lepo i najlepše! Nemojte da se odmah vatate za Watergate ili brojne druge primere… Otišao je jedan, po definiciji – moćan predsednik, ali zašto!? Pri odlasku formula je uvek jasna, a ta je da se mora ostvariti – alibi politika. Ovaj ovde, pamfletist, valjda, možda se svi ovi, odlazeći ili smenjeni ljudi  (NOMINA SUNT ODIOSA), nisu mogli da izdrže sebe u budućnosti… Kako li bi (i još gore) da li bi izdržali? Pa i pored svega, možda su i oni – čelni, ustvari ipak i samo ljudi u onom majušnom smislu reči. Možda su ljudi (slava bogu) ipak ograničeni u svojim ambicijama; kada dostignu vrh svojih nadanja, nije nemoguće da zažele da se odmore i da malo prilegnu na svojim lovorikama? Dobro, priznajem bilo je nekoliko primeraka onih koji nisu znali za dosta, koji su želeli sreću i blagostanje za sve ljude (svoje ljude), ali po njihovom ličnom shvatanju sreće. Pa tako u trenutku kada su dostigli svoj lični ideal; bacili su narode, u već nama poznate užase.

            Zato! Opomenu već imamo, pa stoga pamet u glavu: klonimo se velikih ideja koje nas vode ili makar nude – blagostanje kroz svetsku revoluciju; nadam se da je niko već ne zagovara ili želi! Srdačno se nadam da nje neće ni biti – Ikada! Dovoljne su bile i ovih nekoliko dosada – iz ogorčenja kažem i suvišnih i nesrećnih. Treba ipak imati i razumevanje za „ probleme vlada“ – imaju one dobre namere, ali nemaju recept za dobru vladavinu… Možda zato i povremeno ili čak i češće pribegavaju dobrome starom autoru koji je pisao o „Gradu sunca“. Ne može ni to – ljudi su prozreli sve trikove vlasti ! A hteli- ne hteli ipak moraju da izađu na izbore.

            Pa znači i ja bih da se šlepujem uz one (znači novinari i urednici) koji uzalud pišu, pa ih povremeno i ubijaju (nisam ja taj kalibar, još mi se živi – voleo bih:  čak i udobno )…

P. S. Naravoučenije – ne napadajte pojedinca, već sistem. To se možda i oprosti!?

Piše: Janko V. Nikolovski

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar!
Ovdje unesite svoje ime