Udžbenik Algoritam za upravljanje događajima, autora Mirjane Ž. Kovačević i Igora Lj. Stamenkovića pravo je osveženje u naučnoj literaturi u sve zahtevnijoj oblasti “industrije događaja”. Zainteresovanima, pre svih studentima fakulteta koji izučavaju planiranje i upravljanje događajima, na jednom mestu sažete su polazne osnove teorijskih znanja kojima bi trebalo da raspolaže svaki menadžer događaja i svako ko se susreće sa planiranjem i upravljanjem događaja u bilo kom okruženju.

Užbenik obiluje primerima iz prakse upravljanja događajima, što knjizi daje dodatnu vrednost, a sadržaj je uređen tematski u skladu sa aktuelnim standardima i procedurama, kao i trendovima u industriji upravljanja događajima, kako u Srbiji, tako i u svetu.

Problematika je obrađena na 130 strana u dvanaest poglavlja, a u 13. odeljku u prilozima data su pojašnjenja u vezi sa Check listom za produkciju multimedijalnog događaja, podsetnik sa zadacima za planiranje i realizaciju događaja, primer koncepta i plana realizacije događaja. Tu je i pregledna bibliografija, članci u časopisima i zbornicima, poglavlja, publikacije, akta a navedeni su i elektronski izvori.

Nakon uobičajenih redova na početku autori čitaoce uvode u razumevanje teorijsko pojmovnih termina i šta se pod menadžmentom podrazumeva imajući u vidu definiciju da je menadžment praksa, nauka ili skup ljudi koji strateški vode određeni projekat do krajnjeg cilja objašnjavajući sve ono što menadžment u svom poimanju i sadrži. I to: planiranje, organizaciju, liderstvo i kontrolu, upravljanje, rukovođenje, i, podvlačimo, autori daju objašnjenja šta se podrazumeva pod upravljanjem događaja. Imajući u vidu da se unutar nacionalnih kulturnih sistema, razlikuju grupe sa potpuno različitim nivoima razvoja i usvojenih obrazaca ponašanja i delanja ili vrednosti poznavanje preferencija publike ključno je za planiranje, pripremu i realizaciju svakog događaja. Kovačevićeva i Stamenković, razumljivo, daju objašnjenja događaja i doživljaja pozivajući se na značajne teoretičare iz te oblasti. Događaj objašnjavaju od njegovog nastanka i razvoja preko klasifikacije i tipologije do razvoja modela događaja, samog festival uvažavajući činjenicu da bez zainteresovanih strana nema ni događaja. Šta znači reč stejkholder? Pojašnjavaju da se radi o zainteresovanoj strani (pojava, fenomen, osoba, grupa, stvar, institucija, vremenski uslovi i drugo) koja želi da stupi u interakciju, odnos, i želi da sarađuje. Pojmu stejkholdera (neko ko vidi svoj interes ili sa interesom ili brigom o nečemu, posebno u biznisu; nešto/neko ko ima interes da stupa u odnos bez obzira na rizik da možda na kraju (deponovane energije, truda, novca ili drugih sredstava) ne dobije zadovoljavajući deo, ili dobije neku nematerijalnu vrednost (iskustvo, znanje, tehniku, metodu, rešenje, odgovor i slično). Ulozi stejkoldera u industriji događaja i turizma prilaze modernim i prilagođenim jezičkim stilom. Upravo iz konteksta stejkholderskog pristupa objašnjene su teorije upravljanja sa svim mehanizmima i platformama. Čitaocima je dato na uvid koji su to uticaji i u čemu je značaj menadžmenta kao dela kreativne industrije i koja su tri glavna diskursa u istraživanjima o događajima i festivalima. U tekstovima se ukazuje zašto je važno da se događaj planira i priprema i u čemu se sastoji istraživanje (za planiranje događaja). Bezbednosti, riziku, timskom radu, ali i standardnim operativnim problemima kao i finansijama i budžetu autori daju posebnu pažnju.

Kako je komunikacija u vremenu današnjih postinformativnih životnih sadržaja na važnom mestu deo knjige upravo je posvećen komunikaciji – medijima, promociji i publicitetu i kreiranju materijala za medije. Naime, razvijanje odnosa sa medijima izuzetno je važan deo strategije komunikacija. Veoma je važno uzeti u obzir sve vrste medija, odrediti im svrhu, mesto i prioritet. Na medije gledati kao na nekog ko promoviše projekat, stvara mreže i partnerstva, i doprinosi inetrakciji aktera: publike, izvođača, sponzora. U knjizi se potom daje dosta prostora hermenautici – definisanju, značenju i značaju poruke, kako u industriji događaja tako i u projektnom planiranju.

U obrađenoj tematici značajna pažnja posvećena je “izgradnji publike” za događaje kao i uloge produkcije multimedijalnog događaja, specijalizovanog “marketinga i PR u upravljanju događajima. Publika, konstatuju autori, mora da stekne iskustvo i emocije tokom događaja, koje će oceniti, vrednovati, deliti i doneti zaključke o tome da li organizator ima predstavu o njihovim potrebama. Zbog toga ponuda i organizacija nekog događaja treba ne samo da odgovori na njihova očekivanja, već i da ih premaši kako bi eho deljenja emotivno izgrađenih doživljaja bio duži.

Svakako da Kovačevićeva i Stamenković nisu propustili priliku da štivo učine bogatijim za objašnjenja narativa za događaje, dizajna i montaže objašnjenju značaja urađene animacije, videa i dizajna. Kolika je važna uloga tehnike u uspešnoj realizaciji događaja znaju i organizatori i učesnici. Autori su taj važni segment umetničkog, ili bilo kog, događaja nesebično podarili i studentima, ali i ostalima koji su zainteresovani da saznaju zašto je važno i kako treba da se pravilno odnosi prema tehnici: zvuku, rasveti, binskim i elementima konstrukcije.

Obrađeni su i problemi u vezi sa logistikom za događaje odnosu industrije događaja i oblasti turizma kao i evaluacija realizovanog događaja.

Imajući u vidu neshvatljivo brzi razvoj tehnike i, na sceni, aktuelne “generacijske inteligencije”  Kovačevićeva i Stamenković ostavili su mogućnost da u skladu sa ponuđenim sadržajem u narednim izdanjima problematiku i dalje aktuelizuju shodno tehnološkom napretku i promenama legislative.

Nesumnjivo je da su dr Mirjana Ž. Kovačević i dr Igor Lj. Stamenković uspeli u nameri da ukažu na to da se upravljanje događajima razlikuje od poslovnog upravljanja, i da uspešni organizatori događaja treba da poseduju posebne veštine za planiranje projekata i razvoj nove ponude. Objavljivanjem udžbenika Algoritam za upravljanje događajima, (2019), ostvarili su postavljen primarni cilj jer će studenti nakon iščitavanja štiva biti osposobljeni da dizajniraju, planiraju, iniciraju, pozicioniraju i realizuju događaje, da upravljaju kadrovima i potencijalnim problemima – rizicima. Izdavač udženika je Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu.

Piše: Dr Mirko Jakovljević, komunikolog

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar!
Ovdje unesite svoje ime