Rok grupa Invazija

U godini smo kada najznačajniji valjevski rock sastav svih vremena obeležava trideset i pet godina od formiranja, te je ostati ravnodušan, zanemariti tu činjenicu zbilja neprihvatljivo i neozbiljno, barem za nas koji smo upoznati sa njihovim višedecenijskim delovanjem i dosadašnjim stvaralačkim opusom. Napisanim se pridružujem obeležavanju ove značajne godišnjice u karijeri grupe InVAzija, uz nadu da će  najnoviji, upravo završen album uprkos svemu uskoro biti na tržištu.  Preteča hardrock grupe InVAzija je sastav Excalibur u kom se kao članovi javljaju Milomir Mišković Miša i Željko Pika Vuković.Tako da su njih dvojica i zaslužni za pokretanje najznačajnijeg i ne samo valjevskog rokenrol sastava uopšte. Ime grupe je ‘skrivio’ danas već pokojni Ilija Pavlović takodje gitarista, koji se zadržao u toj, prvobitnoj postavi  dva-tri meseca samo, i to na probama, dakle bez javnih nastupa. Dogodilo se to negde u septembru 1986. godine, tako da se za tačan datum formiranja diskografski najuspešnije i najznačajnije uopšte rokenrol grupe ovog dela Srbije uzima 15. septembar 1986. I to na četrdesetdvogodišnjicu oslobodjenja grada od fašističkih stega. Članovi grupe su vredno radili, vežbali mesecima, da bi  tek u novembru naredne, dakle 1987. startovali tom prvom svirkom u karijeri i to u valjevskom Domu omladine, uz još jedan sastav  iz grada, grupu Gloria u kojoj se kao gitarista javlja Mile Jelić (Teatar bizar i Mehanički balet) današnji vlasnik rock kafea Poco Largo.  U tom, uslovno rečeno originalnom sastavu Invazije koji beleži startne nastupe po valjevskim rock prostorima, zaduženja su izgledala ovako: Milomir Mišković vokalni solist, Željko Vuković solo gitara, Željko Lukić bas gitara i Zoran Djerić za bubnjevima ubrzo zamenjen Zoranom Marinkovićem. Mišković se 1987. javlja kao autor sa songom Živana, koji će se nekoliko godina kasnije naći na prvoj EP ploči grupe.  Godine 1988. i snimaju u beogradskom studiju Oliver četiri autorske (Živana, Prolaze mi dani, Ti – Kad sve prodje i Prava ljubav) a ploča je na tržištu  27.03.1990. godine, kao  izdavač se javlja beogradska diskografska kuća Ćao Records.  Istaći ću da se na snimanju navedenih stvari kao gosti javljaju Vlada Negovanović, Milan Djurdjević i Lazar Avramović.  

Snimanje prvog albuma je završeno u vremenu onih,  previranja i ratnih zbivanja  i to do polovine 1994.  (u zemunskom studiju Pink), tu ih zapaža Dragan Ilić iz Generacije 5, koji se te godine našao u žiriju ZAJEČARSKE GITARIJADE te, oduševljen svirkom, poziva ih na istu gde  nastupaju u takmičarskom delu, a dogurali su do finalne večeri.                                                                                          

Zanimljivo je da su kragujevački Osvajači ‘drpili’ ime InVAzija (pred samu Gitarijadu) i hteli nastupiti pod tim, ali su, nakon intervencije Miškovića povukli to i vratili se onom starom već navedenom Osvajači. Konačno. 1995. izlazi taj prvi album jednostavno naslovljen sa InVAzija, pod kriljem Diskografske kuće PGP RTS, formatizovan na dva, tada najaktuelnija nosača zvuka, cd i audio kaseta. Po već ustaljenom, promocija novog albuma je održana u prostoru valjevskog Central Rock Cluba,a potom i u Smederevu, Kragujevcu, beogradskom SKCu itd. Na tom se našlo čak devet autorskih stvari: Samo tebe volim/Poslednji voz/Dan bez tebe/Ne brini/Prolaze mi dani/Mamurna jesen/Saletova pesma/Vrlo važno i Plašim se. Autor svih tekstova je Milomir Miša Mišković. Kao gosti na albumu se javljaju Vladimir Ružičić Kebac za bubnjevima te Dušan Janković na klavijaturama i to u numeri Plašim se.

Nekako tada dolazi i do personalnih promena u grupi, pa tako Gorana Lukića menja Goran Urošević Dafi, a Darko Vujetić je za bubnjevima do kraja 1997. godine u kojoj se i okončava prvi deo karijere najznačajnije hardrock grupe Zapadne Srbije mada uopšte nije preterano reći da je ovaj sastav medju vodećima (naznačenog usmerenja) na našim prostorima, a izostajanje šire prihvaćenosti treba svakako tražiti u činjenici da nisu beogradska grupa što je jednako zanemarivanju medijske podrške i to je fakat kog su svi svesni. Nakon deset sušnih godina, dakle 2007. InVAzija je ponovo aktivna, ovog puta u sastavu Milomir Miša Mišković vokal, Vladimir Djokić Šaja solo gitara, Ljubiša Živanović Sida za bubnjevima i Saša Stefanović na bas gitari. Rade na autorskim stvarima, pa tako u beogradskom studiju Galaxy snimaju novi album (Ničija zemlja) koji izlazi 2008. godine pod etiketom beogradske Diskografske kuće One Records. Na ovom su: Samo tebe volim/Poslednji rez/Dan bez tebe/Ne brini/Prolaze mi dani/Mamurna jesen/Saletova pesma/Vrlo važno i Plašim se.

 Naredne 2009. godine imamo i EP formatizovan cd na kom su tri stvari sa albuma Ničija zemlja, a izdvojene su Ne brini/Mamurna jesen i Plašim se (umreću).

Valjevska INVAZIJA

Promocija novog albuma je tako krenula širom Srbije (u Kikindi, Soko Banji, Nišu, na Rock Marathonu šabačkom, beogradskom SKCu)  da bi potom usledila i serija koncerata po Srbiji. Sviraju i na valjevskim Tešnjarskim večerima te brojnim klubovima u svome gradu (Dom kulture, Klub istraživača, Central, itd). I treći album je snimljen u istom sastavu ali u valjevskom studiju Kebac (Vladimir Ružičić Kebac, tada aktuelni bubnjar grupe Neverne bebe), tokom 2011. ali pod etiketom šabačkog Kulturnog centra!!?? Po svemu, kulturni poslenici  (i da li) iz valjevske institucije kulture uopšte nisu imali sluha za rokenrol, tako da je izostala očekivana saradnja, a što, usput, baca veliku senku na pomenutu instituciju. Na ovom se našlo novih devet autorskih numera uz pet anplagd bonusa sa predjašnjih ostvarenja, ovim redosledom: Do pobede/Prevara/Put bez povratka/Pesma za nju/Crni andjeo/Opravdano odsutan/Bez tebe/Zlatno srce i Mogu sam uz pet tih, bonus stvari.

Stvar sa ovog, ‘Opravdano odsutan’ uzimam kao primer o nesumnjivom poetskom daru Miškovićevom, njegovoj apsolutnoj posvećenosti rokenrolu ali i ubedjenošću da u vremenu ispred, od njega možemo očekivati nove i nove songove.  ‘’Opravdano odsutan’’                                                                                                                                                                                                                                              

                                               Čim sunčan svanuo dan

                                               Vreme je da odspavam    

                                               Legnem tako komiran

                                               Ustanem prepariran

                                               Kako sam živ ne znam ni sam      

                                               Moram da patentiram

                                               A od posla svakog dana

                                               Nema ništa godinama   

                                                  ……………………..

                                                Podjem gore, stignem dole

                                                Više nisam normalan

                                                Pao mi je mrak na oči 

                                                Ponovo sam opravdano odsutan

                                                Horoskop mi poseban

                                                Finansijski invalid sam

                                                Baš se trudim, al’ nemam dara  

                                                A uvek neko ima para

                                               Za dobar provod malo volje

                                               I osećaš se puno bolje

                                               Slavim svakog dana

                                               Baš me hoće s godinama

                                               Podjem gore, stignem dole…  

                                              ………………………..

Promocija ovog, trećeg albuma je krenula širom Srbije (Kikinda, Soko Banja, Niš, Krupanj,  Beograd itd). Sviraju i na užičkom In Wires Bluesrock Festu 2015. godine. Do danas imamo snimljene spotove za stvari Ne dam/Ne brini/Do pobede/Samo tebe volim/Večeras i Opravdano odsutan. Sviraju po brojnim klubovima u svome gradu (Dom kulture, Klub istraživača, The London Pub, Laki u beutu, klub u Novom naselju itd).

Na mesto Saše Stefanovića od 2015. u grupi je Siniša Manić bas gitarist koji se zadržao na toj poziciji do današnjih dana. U tom sastavu sviraju po srpskim klubovima (Black Stage u Nišu, ponovo u Soko Banji, Urmus klubu na Vračaru, Fast Klubu zemunskom itd). Po tradiciji već, u valjevskom studiju Kebac privode kraju snimanje novog albuma sa ukupno jedanaest novih autorskih stvari (uz napomenu da su dve bonus anplagd), gost na ovom je Damjan Deurić eks klavijaturist grupe Divlje jagode, a obnovljena je saradnja sa beogradskom Diskografskom kućom PGP RTS koja će se javiti kao izdavač ovog, isti se na tržištu očekuje u tekućoj. Nakon ovog, očekuje se Best of the best kompilacija kojom bi zaokružili dosadašnju karijeru. Mišković živi i radi u Minhenu, (uvek je tu kada imaju zakazane koncerte), ostali žive i rade u svome gradu. Ima izgleda o reizdanju prvog albuma na crnom vinilu, a da li će se pregovori okončati na zadovoljstvo svih nas, je za sada barem nepoznanica. Znajući da ove, 2021. grupa InVAzija obeležava tridesetpetogodišnjicu od formiranja, i, za očekivati je pojačanu koncertnu aktivnost, ovog, najslavnijeg valjevskog rokenrol sastava, a da li će se sve odvijati po zamišljenom, zavisi od okolnosti koje im, kao i kompletnoj rock sceni ne idu na ruku.

Izvor: prozaonline; piše: Živko Ivković

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar!
Ovdje unesite svoje ime