Молитвеном сабрању присустовало је више хиљада вјерника који су у реду, са страхом Божијим и љубављу, приступали да цјеливају мошти Острошког Чудотворца.

-Пред светошћу светитеља ми стојимо заједно са њима пред лицем Божијим и све оно што имамо, све што смо постигли, све што други мисле о нама, све што замишљамо о себи, све одједанпут престаје да буде важно, казао је Патријарх Порфирије.

Поучавао је сабране да у времену у којем живимо нема ништа потребније од смирења, светости и молитве.

Истакао је и да сабрани под Острогом сви заједно можемо утицати на мир, на човјекољубље, на милосрђе у читавом свјету више молитвом Светом Василију Острошком, него било каквим другим својим активностима и више од многих других који се баве другим активностима.

Његову Светост је поздравио Митрополит Јоаникије, подсјећајући да се ове године прославља велики јубилеј 350 година од упокојења Светог Василија Острошког, који прошле године није обиљежен због епидемије.

Молитвена прослава празника Светог Василија наставиће се у поноћ, када ће поред његових светих моштију бити прочитан Акатист.

Извор:manastirostrog.com

                                                   

ОСТРОГ

Одахните, груди, у овој слободи,

                                                   Што моћима својим све исцијели

                                                    на овој висини гдје сам Господ бдије,

                                                    Василије Острошки Свети.

                                                    Поред тебе душа је слободнија

                                                    на висини испод литица и платија

                                                    нигдје није боља и нигдје топлија.

                                                    Ту мир пјева пјесму која душу грије.

                                                    Из камена тог свјетлост види се,

                                                    пред тобом свако Богу моли се.

                                                    Гле, ноћ тиха броди и одором меком,

                                                           Теби људи хрле, мошти твоје душу

                                                           посебном благошћу грле.

                                                           И ја чујем како у Царству небеском,

                                                           пред олтаром светим

                                                          пред олтаром светимза неког се Богу моли.

                                                           Ово није вјетар са високих страна

                                                           нико не чује ни вјетар ни кишу,

                                                           Ово није грмљавина са високих страна,

                                                           дан поред тебе је најљепши на свијету,

вјером помажеш свима

и малим и великима.

Док тамо далеко, за врхове оне

што се к небу дижу као знамен свети,

свечано и мирно јасно сунце тоне,

и као златна круна спрам истока трепти.

У близини твојој у човјеку препород се рађа,

врата твоја отворена су свима.

Замишљам тај сјај,

сваког трена што лијечи сваку муку љуту.

Хвала ти, Василије Свети,за све што сигурно нијесам могла ни снити.

Теби ћу се увијек молити,

док има ме,

моје срце обливаће топлота Твоја.

Овдје у слободи близу Бога стојим,

не мислим на оно што давно бјеше,

јер ти чистиш све оно што лоше је.

Када у тебе гледам,

осјећам слободу сваког дјелића свијета.

Аутор: Нада Матовић Беране, Црна Гора

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar!
Ovdje unesite svoje ime